Semaglutid i liraglutid: poređenje dokaza, rizika i statusa

Po čemu se semaglutid i liraglutid razlikuju?

Oba su u EU odobreni lekovi na recept za dijabetes tipa 2 i za regulaciju telesne mase, a razlikuju se po obliku, po odobrenim starosnim grupama i po dokazima o kardiovaskularnim ishodima^{[1], [2], [3], [4]}. Semaglutid postoji u obliku potkožnih injekcija i tableta, a liraglutid u obliku potkožnih injekcija. Radi prepoznavanja: semaglutid je aktivna supstanca lekova Ozempic, Rybelsus i Wegovy, a liraglutid lekova Victoza i Saxenda.

Za regulaciju telesne mase obe aktivne supstance odobrene su kod odraslih sa gojaznošću ili sa prekomernom telesnom masom i pridruženom bolešću; semaglutid i kod adolescenata od 12. godine sa gojaznošću, a liraglutid kod adolescenata i dece od 6. godine sa gojaznošću^{[1], [3]}. Za dijabetes tipa 2 semaglutid je odobren kod odraslih, a liraglutid kod odraslih i kod dece i adolescenata od 10. godine^{[2], [4]}. U oba slučaja indikacija važi uz dijetu i fizičku aktivnost.

Sažeci karakteristika leka obe aktivne supstance obrađuju zajedno sa drugim agonistima receptora GLP-1^{[8], [9]}.

Da li ih je neka studija direktno poredila?

Ne, u našim izvorima nema studije koja bi semaglutid i liraglutid direktno poredila. Svaki lek je kod gojaznosti ispitan u odvojenoj randomizovanoj studiji u odnosu na placebo. U studiji STEP 1 (1961 odrasla osoba bez dijabetesa, 68 nedelja) telesna masa se sa semaglutidom u proseku smanjila za 14,9 %, a sa placebom za 2,4 %^[10]. U studiji SCALE (3731 odrasla osoba bez dijabetesa tipa 2, 56 nedelja) najmanje 5 % telesne mase izgubilo je 63,2 % lečenih liraglutidom i 27,1 % osoba sa placebom; prema sažetku EMA, u pet studija prosečno smanjenje telesne mase iznosilo je 7,5 %, sa placebom 2,3 %, a agencija je efekat ocenila kao umeren^{[11], [3]}.

Posredno poređenje tih rezultata nije pouzdano. Studije su uključivale različite učesnike, trajale su različito dugo i izveštavaju o različitim merilima, pa razlika između brojeva ne govori kolika bi bila razlika između lekova kod istih ljudi^{[10], [11]}. Prosek u studiji ne govori kako će na lek reagovati pojedinac. O izboru lečenja odlučuje lekar.

Kod dijabetesa tipa 2 obe aktivne supstance imaju ocenu A Ocena A: Jaki dokazi. Prema sažetku EMA, semaglutid je u pet studija sa više od 4000 pacijenata snizio HbA1c, pokazatelj regulisanosti šećera u krvi, za 1,2 do 1,8 procentnih poena; liraglutid je u šest glavnih studija sa 4289 pacijenata bio efikasan u regulaciji šećera u krvi, mereno sniženjem HbA1c^{[2], [4]}.

Šta pokazuju dokazi o kardiovaskularnim ishodima?

Kod kardiovaskularnih ishoda semaglutid ima više dokaza: ocenu A Ocena A: Jaki dokazi, a liraglutid B Ocena B: Ograničeni dokazi. Kod semaglutida je kompozitni ishod kardiovaskularne smrti, infarkta miokarda ili moždanog udara bio ređi nego sa placebom u studiji SUSTAIN-6 (3297 pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i visokim kardiovaskularnim rizikom; 6,6 % prema 8,9 %) i u studiji SELECT (17.604 osobe sa već postojećom kardiovaskularnom bolešću i prekomernom telesnom masom ili gojaznošću, bez dijabetesa; 6,5 % prema 8,0 %)^{[5], [6]}. Za tablete je taj ishod u studiji SOUL (9650 pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i kardiovaskularnom ili bubrežnom bolešću) bio ređi nego sa placebom (12,0 % prema 13,8 %)^[12].

Kod liraglutida je dostupna jedna velika studija, LEADER (9340 pacijenata sa dijabetesom tipa 2 i visokim kardiovaskularnim rizikom, medijana praćenja 3,8 godina): isti kompozitni ishod bio je ređi nego sa placebom (13,0 % prema 14,9 %). EMA te rezultate navodi u sažetku o leku Victoza, ali odobrena indikacija u EU ostaje lečenje dijabetesa tipa 2, a ne smanjenje kardiovaskularnog rizika. Pošto je reč o jednoj studiji kod pacijenata sa dijabetesom i pošto za osobe bez dijabetesa takve podatke nismo pronašli, ocena je B^{[7], [4]}.

Podaci kod oba leka važe za osobe sa bolešću ili visokim rizikom. Udeli iz različitih studija nisu međusobno uporedivi, jer su studije uključivale različite pacijente i pratile ih različito dugo^{[5], [7]}.

Po čemu se razlikuju rizici?

Opisani rizici su u velikoj meri slični. Kod oba su veoma česta neželjena dejstva vezana za organe za varenje (mučnina, povraćanje, proliv, zatvor); kod semaglutida su među veoma čestim navedeni i bol u trbuhu i glavobolja, a kod liraglutida su prema podacima EMA te tegobe češće kod dece nego kod adolescenata i odraslih^{[1], [3]}. Kod oba leka sažeci karakteristika leka navode akutno zapaljenje pankreasa (pankreatitis), kamen u žuči, veći rizik od preniskog šećera u krvi uz istovremenu sulfonilureju ili insulin, usporeno pražnjenje želuca i dehidraciju zbog povraćanja i proliva^{[8], [9]}.

Kod oba su u studijama na pacovima i miševima uočeni tumori C-ćelija štitaste žlezde; značaj za ljude prema sažecima verovatno je mali, ali se ne može potpuno isključiti. Nijedna od ovih aktivnih supstanci ne sme da se koristi tokom trudnoće^{[8], [9]}.

Neki rizici opisani su samo kod jedne aktivne supstance. Kod semaglutida epidemiološke studije ukazuju na povećan rizik od veoma retkog oštećenja vidnog živca (NAION), a kod pacijenata sa dijabetesom i dijabetesnom retinopatijom uočeno je više komplikacija te očne bolesti^{[8], [5]}. Kod liraglutida je u kliničkim studijama uočeno ubrzanje pulsa, a u studijama kod dijabetesa tipa 2 zabeleženi su neželjeni događaji na štitastoj žlezdi, na primer gušavost^[9]. To što rizika nema u našem zapisu o drugoj aktivnoj supstanci ne znači da je isključen.

Kod semaglutida naš zapis navodi još da deo izgubljene telesne mase čini nemasna telesna masa i da se telesna masa posle prestanka lečenja uglavnom vraća: u produžetku studije STEP 1 učesnici su za godinu dana vratili oko dve trećine izgubljene mase^{[13], [14]}. Za liraglutid tih podataka u našem zapisu nema. Doziranje kod oba leka određuje lekar^{[8], [9]}.

Kakav je pravni status i pokriće zdravstvenog osiguranja?

Obe aktivne supstance su u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u lekovima sa dozvolom, koji se izdaju uz lekarski recept^{[15], [16], [17], [18], [19], [20], [21], [22]}.

Pokriće se razlikuje po leku i zemlji:

• Srbija: listu lekova RFZO-a tokom istraživanja nije bilo moguće otvoriti, zato pokriće ne navodimo^{[21], [22]}.
• Slovenija: Ozempic i Victoza su na listi ZZZS-a uz ograničenje propisivanja za pacijente sa dijabetesom tipa 2 pod određenim uslovima, a Victoza i za regulaciju telesne mase kod adolescenata sa gojaznošću na osnovu mišljenja stručnog konzilijuma. Rybelsus je na listi, a Wegovy i Saxenda nisu uvršteni na listu. Za pakovanje leka Victoza koje je uvršteno na listu baza navodi trajni prestanak prometa^{[15], [16]}.
• Hrvatska: Ozempic i Rybelsus su na dopunskoj listi lekova HZZO-a sa smernicom za pacijente sa dijabetesom tipa 2, a Wegovy nije ni na osnovnoj ni na dopunskoj listi. Samostalnog liraglutida nema ni na jednoj listi; za lek Victoza baza HALMED-a navodi trajni prekid snabdevanja^{[23], [24], [25], [26], [27]}.
• Bosna i Hercegovina: u Republici Srpskoj Ozempic i Victoza su na listi A Fonda zdravstvenog osiguranja za pacijente sa dijabetesom tipa 2; za Federaciju BiH i Brčko distrikt pokriće nismo proverili. Lek Saxenda nije upisan u registar ALMBiH (stanje 11. 11. 2026)^{[28], [29], [20]}.

Nijedna od ovih aktivnih supstanci nije na listi zabranjenih supstanci WADA za 2026. godinu^{[30], [31]}. Markeri semaglutida nalaze se u Programu praćenja 2026^[32].