Metodologija

Kako nastaje sadržaj?

Svaka stranica nastaje u tri koraka: prikupljanje činjenica, nezavisna provera i pisanje. Sva tri koraka obavili su sistemi veštačke inteligencije prema uredničkim pravilima ovog sajta; zdravstveni stručnjak ili pravnik sadržaj još nije pregledao. Činjenice o pojedinačnoj supstanci prikupljene su u jednom zapisu: ocene dokaza po namenama upotrebe, rizici, pravni status po državama, status na listi zabranjenih supstanci u sportu i spisak izvora. Iz tog zapisa nastaju kartica činjenica, tabele statusa i oznake sa ocenama.

Pisac teksta čita samo proveren zapis i ne dodaje nove činjenice. Ako činjenica nedostaje, najpre se dopunjava i proverava zapis, pa tek onda tekst. Gde činjenicu nismo mogli da potvrdimo, stranica je kraća.

Kako ocenjujemo dokaze?

Dokaze za svaku namenu upotrebe ocenjujemo jednom od četiri ocene. Ocena A znači više kvalitetnih randomizovanih studija na ljudima ili odobren lek za tu namenu. Ocena B znači ograničene ili manje studije na ljudima. Ocena C znači samo studije na životinjama ili laboratorijske studije. Ocena D znači da objavljenih dokaza nema i da postoje samo anegdote.

Redosled sledi ustaljeno načelo da nisu svi dokazi jednako vredni. Sistemi nivoa dokaza razvrstavaju studije prema verovatnoći pristrasnosti: randomizovane kontrolisane studije postavljaju najviše, a serije slučajeva i mišljenja stručnjaka najniže^[1]. U randomizovanoj studiji učesnici su u grupe raspoređeni nasumično, čime se nasumično raspoređuju i ometajući faktori, koji bi mogli da iskrive rezultate^[1]. Takve studije važe za zlatni standard vrednovanja zdravstvenih intervencija, ako su odgovarajuće osmišljene, izvedene i prikazane^[2].

Gde postoje, uzimamo u obzir sistematske preglede i metaanalize. Sistematski pregled nastoji da pronađe, vrednuje i sažme sve dokaze koji odgovaraju unapred određenim kriterijumima, a metaanaliza rezultate pojedinačnih studija objedinjuje u zajedničku statističku procenu^[3].

Studije na životinjama i u laboratoriji su odvojen, niži stepen. Mere koje su u životinjskim modelima obećavajuće često se ne potvrde u kliničkoj praksi^[4]. Prema jednom od pregleda, objavljene stope uspešnog prenosa rezultata sa životinja na ljude kreću se od 0 do 100 %, a autori zaključuju da je uspeh prenosa možda nepredvidiv^[5].

Koja pravila važe pri ocenjivanju?

Važe tri pravila.

1. Ocena važi za pojedinačnu namenu upotrebe, a ne za supstancu u celini. Ista supstanca može za različite namene da ima različite ocene.
2. U nedoumici važi niža ocena. Nivo dokaza zavisi i od kvaliteta: loše osmišljena randomizovana studija ima isti nivo dokaza kao kohortna studija^[1]. Studije sa pozitivnim ishodima se, pored toga, objavljuju češće i brže nego studije sa negativnim^[6], a studije koje finansira proizvođač češće izveštavaju o povoljnim rezultatima^[7].
3. Ocena ne govori o bezbednosti. Govori koliko dokaza postoji za dejstvo. Rizici su opisani posebno.

Koje izvore koristimo?

Koristimo objavljena istraživanja i zvanične izvore. Za dejstva i rizike to su PubMed, Cochrane i Evropska agencija za lekove (EMA) sa javnim izveštajima o oceni lekova i sažecima karakteristika leka. Za pravni status i dostupnost to su zvanični registri lekova i regulatori pojedinačnih država i liste lekova fondova zdravstvenog osiguranja. Za sport je izvor lista zabranjenih supstanci Svetske antidoping agencije (WADA).

Mediji su dopušteni samo za dostupnost i cene lekova, uvek sa datumom. Kod svakog izvora naveden je datum pristupa, a izvori su na svakoj stranici numerisani i povezani.

Kako proveravamo činjenice?

Svaki izvor je otvoren i pročitan pre nego što je tvrdnja zapisana. Izvor koji nije bilo moguće otvoriti ne navodimo, a tvrdnju ne objavljujemo. Činjenice je zatim nezavisno proverio drugi proverilac, a ne onaj koji ih je prikupio: izvore je otvorio ponovo i tvrdnje uporedio sa njima. I proverilac je sistem veštačke inteligencije, a ne čovek, pa takva provera ne zamenjuje stručni pregled.

Pravni status uz svaku državu ima oznaku proverenosti. Gde status nije bilo moguće potvrditi kod zvaničnog izvora, stranica prikazuje “Status nije proveren” i objašnjava šta smo našli. Podatak da supstance nema u registru lekova važi za tražene pojmove i za navedeni datum.

Šta ne objavljujemo?

Ne objavljujemo ništa što bi delovalo kao uputstvo za upotrebu. To znači:

• bez doza i protokola, za bilo koju supstancu,
• bez uputstava za pripremu ili ubrizgavanje,
• bez prodavaca i uputstava za kupovinu,
• bez cena neodobrenih supstanci.

Kod odobrenih lekova pišemo da doziranje određuje lekar i upućujemo na zvanični sažetak karakteristika leka. Cene navodimo samo kod odobrenih lekova, iz javnog izvora sa datumom i uz objašnjenje šta broj znači.

Koja su ograničenja našeg rada?

Ograničenja su četiri i navodimo ih otvoreno.

• Većina studija pročitana je po sažetku. Pojedinosti koje sažetak ne navodi zato ne opisujemo.
• Skala je uredničko oruđe, a ne zvanična klasifikacija. Ustaljeni pristup GRADE, na primer, određuje četiri nivoa pouzdanosti dokaza, od visokog do veoma niskog, i ocenjuje ih u pet oblasti^[8]. Naša skala je jednostavnija i taj pristup ne zamenjuje.
• Provera ne zamenjuje stručni pregled. Sadržaj su pripremili i proverili sistemi veštačke inteligencije, a ne zdravstveni stručnjak ili pravnik.
• Stanje se menja. Registri lekova, liste fondova osiguranja i istraživanja se ažuriraju. Rezultati novih studija mogu da promene zaključke^[3], pa svaka stranica ima datum poslednjeg ažuriranja i istoriju izmena.

Sadržaj je informativan i ne zamenjuje savet lekara ili farmaceuta.