Melanotan I i melanotan II: poređenje dokaza, rizika i statusa

Po čemu se melanotan I i melanotan II razlikuju?

Melanotan I i melanotan II su različite supstance sa različitim statusom: melanotan I je drugi naziv za afamelanotid, aktivnu supstancu odobrenog leka za jednu retku bolest, a melanotan II nikada nije odobren kao lek^{[1], [3]}. Stručni članci obe supstance opisuju kao analoge hormona alfa-MSH^{[4], [5]}.

Afamelanotid je aktivna supstanca leka Scenesse, potkožnog implantata koji je u EU odobren samo za jednu namenu: sprečavanje fototoksičnosti kod odraslih sa eritropoetskom protoporfirijom, retkom bolešću sa bolnom preosetljivošću na svetlost. Dozvola za lek izdata je u izuzetnim okolnostima, jer potpune podatke zbog retkosti bolesti nije bilo moguće prikupiti. Prema podacima Evropske agencije za lekove (EMA) propisuju ga samo lekari specijalisti u priznatim centrima^[1]. Doziranje određuje lekar^[1].

Odobren lek i preparati sa tržišta nisu isto. Preparati koji se pod nazivom melanotan I prodaju za tamnjenje kože nisu odobren lek; pregledni članak opisuje ih kao neispitane supstance sa upitnom pripremom i doziranjem^[4]. Ono što ova stranica govori o odobrenom leku za njih ne važi. Melanotan II je neodobrena supstanca: nema ga među lekovima koje je ocenila EMA, a australijski regulator TGA upozorava da korisnik ne može znati sastav, jačinu i kvalitet takvih proizvoda^{[3], [6]}.

Da li ih je neka studija direktno poredila?

Ne, u našim izvorima nema studije koja bi afamelanotid i melanotan II direktno poredila. Afamelanotid je ispitan u randomizovanim studijama kod pacijenata i u malim kontrolisanim studijama na zdravim dobrovoljcima, a melanotan II u jednoj pilot-studiji i dve male studije kod muškaraca sa erektilnom disfunkcijom^{[7], [8], [2], [5]}.

Posredno poređenje rezultata tih studija nije pouzdano. Studije su se razlikovale po učesnicima, veličini, dizajnu i po tome šta su merile, pa se iz njih ne može zaključiti koja supstanca ima veći efekat ili manje rizika.

Šta pokazuju istraživanja o tamnjenju kože?

Kod obe supstance dokazi o tamnjenju kože ograničeni su na male studije na zdravim ljudima, ocena je B Ocena B: Ograničeni dokazi, a nijedna od njih nije odobrena za tamnjenje kože. Kod afamelanotida je u malim kontrolisanim studijama na zdravim dobrovoljcima (28 muškaraca u randomizovanoj studiji iz 1991. godine, 65 osoba svetle puti u studiji iz 2006. godine) koža posle potkožnih injekcija proverene aktivne supstance potamnela^{[8], [9]}. Ti rezultati ne važe za preparate koji se prodaju kao melanotan I, jer nisu ispitan lek^[4].

Kod melanotana II dokazi su još skromniji: postoji samo jedna pilot-studija faze 1, jednostruko slepa, sa trojicom zdravih muškaraca. Kod dvojice je izmerena tamnija koža, a pritom su se javili mučnina, zevanje i protezanje, kao i spontane erekcije. Veće kontrolisane studije u PubMedu nismo našli^[2].

Ocena B kod obe supstance govori samo da male studije na ljudima postoje. Ne govori da je primena bezbedna i ne govori da je jedna supstanca efikasnija od druge^{[2], [8]}.

Šta pokazuju istraživanja za druge namene?

Jaki dokazi postoje samo za afamelanotid kod eritropoetske protoporfirije, ocena je A Ocena A: Jaki dokazi. U dve randomizovane, placebom kontrolisane studije (94 i 74 pacijenta) pacijenti su uz afamelanotid proveli više sati na direktnoj sunčevoj svetlosti bez bola nego uz placebo: medijana je bila 69,4 prema 40,8 sati u američkoj i 6,0 prema 0,8 sati u evropskoj studiji^{[1], [7]}.

Kod vitiliga afamelanotid ima ocenu B Ocena B: Ograničeni dokazi: u jednoj randomizovanoj studiji (55 pacijenata) repigmentacija je uz kombinaciju afamelanotida i fototerapije uskopojasnim UV-B bila veća nego uz samu fototerapiju (48,6 % prema 33,3 % posle 168 dana). Za vitiligo lek u EU nije odobren^{[10], [1]}.

Melanotan II je ispitan kod erektilne disfunkcije, ocena je B Ocena B: Ograničeni dokazi. Dokazi su ograničeni na dve male dvostruko slepe ukrštene studije sa placebom, svaka sa 10 muškaraca: posle melanotana II zabeleženo je više erekcija nego posle placeba, ali su praćene samo nekoliko sati posle pojedine injekcije, a mučnina je bila češća nego uz placebo. Supstanca za tu namenu nikada nije odobrena^{[11], [5]}.

Da li je neka od ovih supstanci bezbedniji izbor za tamnjenje kože?

To se iz dokaza ne može zaključiti, a nijedna od ovih supstanci nije odobrena za tamnjenje kože. Dozvola za afamelanotid obuhvata samo eritropoetsku protoporfiriju; podaci o bezbednosti važe za odobren lek koji pacijenti primaju u zdravstvenoj ustanovi, a i oni su dugoročno nepotpuni, pa je lek pod dodatnim praćenjem^{[1], [12]}.

Na preparate koji se pod nazivom melanotan I prodaju za tamnjenje kože ti podaci se ne prenose. Pregledni članak kod neregulisanih preparata navodi izveštaje o promenama postojećih mladeža i novim displastičnim mladežima, kao i četiri slučaja melanoma tokom upotrebe melanotana ili ubrzo posle nje; uzročna veza nije dokazana, a više nacionalnih zdravstvenih organizacija izdalo je bezbednosna upozorenja^[4].

U studiji iz 2006. godine kod osoba koje na suncu brzo izgore posle afamelanotida je izmereno manje oštećenja ćelija kože posle UV-zračenja; to je rezultat jedne male studije sa proverenom aktivnom supstancom i ne važi za preparate sa tržišta^[9]. Za melanotan II dokaza o zaštiti kože od UV zraka nema, ocena je D Ocena D: Bez dokaza. Australijski regulator TGA upozorava da nikakva preplanulost ne štiti kožu od oštećenja izazvanih suncem i da melanotan ne zamenjuje sredstvo za zaštitu od sunca^[13].

Koji su rizici?

Rizici su kod odobrenog leka opisani u zvaničnim podacima, a kod preparata sa tržišta uglavnom u prikazima slučajeva i upozorenjima regulatora. Kod leka Scenesse najčešća neželjena dejstva prema podacima EMA bila su mučnina, glavobolja i reakcije na mestu implantata; javila su se kod otprilike 1 od 5 pacijenata i uglavnom su bila blaga. Lek ne smeju da primaju pacijenti sa smanjenom funkcijom jetre ili bubrega^[1].

Kod melanotana II u studijama i upozorenjima regulatora opisani su mučnina, povraćanje, glavobolja, gubitak apetita, crvenilo lica, zevanje i protezanje, kao i spontane erekcije^{[2], [5], [13]}. Prikazi slučajeva opisuju promene postojećih mladeža i nove mladeže, a pregledni članak navodi četiri prikaza melanoma nastalog iz postojećeg mladeža tokom primene ili ubrzo posle nje; uzročna veza nije dokazana^{[14], [15]}.

Prikazi slučajeva kod melanotana II opisuju i prijapizam (dugotrajnu erekciju koja je zahtevala hitno lečenje), rabdomiolizu, otkazivanje bubrega i infarkt bubrega^{[16], [17], [18]}.

Dodatni rizik je kvalitet proizvoda. Analiza proizvoda iz tri internet prodavnice pokazala je niži sadržaj melanotana II od navedenog i kod dve prodavnice nepoznate nečistoće (4,1 do 5,9 %), a laboratorija regulatora TGA 2026. je u sprejevima za nos izmerila veoma neujednačen sadržaj^{[19], [6]}.

Kakav je pravni status i status u sportu?

Lek Scenesse sa afamelanotidom ima dozvolu u EU, ali samo za eritropoetsku protoporfiriju; melanotan II nije lek sa dozvolom ni u jednoj od četiri zemlje (stanje 11. 11. 2026)^{[1], [20], [21], [22], [23]}. To ne znači da je prodaja ili upotreba ove supstance dozvoljena.

• Srbija i Bosna i Hercegovina: afamelanotid nije upisan u registre agencija ALIMS i ALMBiH; dozvola EU u tim zemljama ne važi^{[24], [25]}.
• Slovenija: Scenesse je u Centralnoj bazi lekova upisan kao lek sa dozvolom; propisuje se i izdaje samo na recept, a primenjuje se samo u zdravstvenim ustanovama. Finansira se za odrasle pacijente sa teškim oblikom eritropoetske protoporfirije na tri klinička odeljenja u UKC Ljubljana i UKC Maribor^[12].
• Hrvatska: Scenesse je u bazi lekova agencije HALMED upisan kao centralizovano odobren lek, izdaje se na recept uz ograničeno propisivanje^[26].

Dozvola za Scenesse ne obuhvata primenu za tamnjenje kože. Preparati koji se prodaju pod nazivom melanotan I nisu lekovi sa dozvolom: pretraga po pojmu melanotan u slovenačkoj i hrvatskoj bazi lekova nije dala rezultate^{[27], [28]}.

Za sportiste: nijedna od ovih supstanci nije na listi zabranjenih supstanci WADA navedena poimence. Melanotan II prema izvorima koje smo otvorili nema odobrenje za lečenje ljudi i ne obuhvata ga druga klasa liste, pa ga obuhvata klasa S0 (neodobrene supstance), koja je zabranjena u svako doba; to je zaključak iz teksta klase, a ne poimenično navođenje^[29]. Kod afamelanotida to što nije naveden nije dozvola: lista nije iscrpna, a klasa S0 obuhvata supstance bez važećeg odobrenja za lečenje ljudi, što može da važi za neodobrene preparate^[30]. Status treba proveriti kod antidoping organizacije.